Bakterijska oboljenja riba

Skoro svako ko se bavi akvariastikom ranije ili kasnije susretne se sa nekim bakterijskim oboljenjem riba. Bez obzira sto mi nismo u situaciji da postavimo tacnu dijagnozu mi uvek mozemo da iskoristimo ono sto imamo a to su klinicki pokazatelji koje uostalom mi i primetimo pa shodno njima I reagujemo.
Te promene u ponasanju ili izgledu riba mogu da se grupisu na neki nacin I na osnovu njih da se postavi neka smernica za dalje lecenje. Ovde su date neke kategorije koje akvaristi mogu da da zapaze na zivim ribama i koje bakterije su uglavnom uzrok oboljenja.

Umrtvljeno ponasanje

Ovo ponasanje se cesto primeti I ribe uglavnom dolaze na povrsinu vode ili leze na dnu. Vrlo su neaktivne I kod hranjenja.
Uzrok ovakvom ponasanju su sledece bakterije: Bacillus sp., Clostridium botulinum, Corynebacterium aquaticum, Flavobacterium johnsoniae, Hafnia alvei, Janthinobacterium lividum, Mycobacterium spp., Myeobaeterium abscessus, Nocardia spp., Piscirickettsia salmonis, Shewanella putrefaciens, Streptococcus difficilis, Streptococcus iniae, Vibrio anguillarum, Vibrio ordalii, Vibrio splendidus, Vibrio tapetis i Yersinia intermedia.

Uvijanje, spiralno ili nekontrolisano kretanje

Ovo ponasanje je uzrokovano neuroloskim ostecenjem a uzrokuje ga sledece bakterije: Citrobacter freundii, Clostridium botulinum, Edwardsiella ictaluri, Eubacterium tarantellae, Lactococcus garvieae, Streptococcus difficilis, Streptococcus iniae i Vibrio harveyi.

Bleda pigmentacija

Ovde dolazi do smanjenja melanina a uzrok su: Arcobacter cryaerophilus, Edwardsiella tarda, Mycobacterium spp. i Nocardia spp.


Tamna pigmentacija riba - ribe potamne

Uzrok tome su sledece bakterije: Bacillus mycoides, Arcobacter cryaerophilus, Flavobacterium psychrophilum, Hafnia alvei, Janthinobacterium lividum, Lactococcus garvieae, Lactococcus piscium, Micrococcus luteus, Piscirickettsia salmonis, Rhodococcus sp., Streptococcus spp., Vibrio alginolyticus, Vibrio harveyi, Yersinia intermedia i Yersinia ruckeri.


Eksoftalmija ( izbuljene oci), ostecenje ociju

Izbuljenost ociju ili oka kao i zamagljenje roznice uzrokuju sledece bakkterije: Aeromonas caviae, Aeromonas hydrophila, Corynebacterium aquaticum, Edwardsiella ictaluri, Hafnia alvei, Janthinobacterium lividum, Lactococcus garvieae, Lactococcus piscium, Micrococcus luteus, Mycobacterium spp., Mycobacterium neoaurum, Nocardia spp., Renibacterium salmoninarum, Rhodococcus sp., Salmonella enterica subsp. arizonae, Shewanella putrefaciens, Staphylococcus aureus, Staphylococcus epidermidis, Staphylococcus warneri, Streptococcus spp., Streptococcus parauberis, Vagococcus salmoninarum, Vibrio alginolyticus, Vibrio harveyi i Yersinia ruckeri.

Zakrvavljeno oko

Uzrok su sledece bakterije: Pantoea agglomerans, Hafnia alvei, Lactococcus garvieae, Pseudomonas anguilliseptica Streptococcus spp., Streptococcus parauberis (sadrzi i gnoj u oku) i Yersinia ruckeri.

Zakrvavljena usta

Uzrok su sledece bakterije: Aeromonas sp., Pseudomonas anguilliseptica, Shewanellaputrefaciens, Vibrio anguillarum, Vibrio ordalii i Yersinia ruckeri.

Erozija usta ili vilice

Uzrok su sledece bakterije: Aeromonas bestiarum, Aeromonas hydrophila, Flavobacterium Johnsoniae, Tenacibaculum maritimum i Yersinia ruckeri.

Zakrvavljenost skrznih poklopca ili skrznog regiona

Uzrok tome su sledece bakterije: Chryseobacterium scophthalmum, Lactococcus garvieae, Pseudomonas anguilliseptica, Staphylococcus epidermidis, Streptococcus spp. i Vagococcus salmoninarum.

Ostecenje skrga

Otecenost, truljenje, anemija itd. Uzrok su sledece bakterije: Bacillus cereus, Bacillus mycoides, Arcobacter cryaerophilus, Chryseobacterium scophthalmum, Escherichia vulneris, Flavobacterium branchiophilum, Flavobacterium columnare, Flavobacterium hydatis, Janthinobacterium lividum, Micrococcus luteus, Mycoplasma mobile, Myxococcus piscicola, Piscirickettsia salmonis, Planococcus sp., Vibrio alginolyticus, Vibrio anguillarum i Vibrio ordalii.

Beli cvorici po kozi ili sktgama

Uzrok tome su sledece bakterije: Edwardsiella tarda i Vibrio fischeri.

Bela pega ili tacka na glavi

Ova bolest je izazvana bakterijama Planococcus sp.

Ostecenje - truljenje peraja

Mozda i najzastupljenija bakterijska infekcija kod riba. Uzrok tome su sledece bakterije: Aeromonas hydrophila, Arcobacter cryaerophilus, Klebsiella pneumoniae, Mycobacterium spp., Nocardia spp., Pseudomonasfluorescens, Shewanella putrefaciens i Vibrio pelagius.

Zakrvavljenost osnov peraja

Uzrok tome su sledece bakterije: Aeromonas hydrophila, Lactococcus garvieae, Pseudomonas fluorescens, Streptococcus spp., Vibrio anguillarum, Vibrio ordalii, Vibrio pelagius, Vibrio splendidus i Yersinia ruckeri.

Zakrvavljenost peraja

Uzrok tome su sledece bakterije: Aeromonas sp., Staphylococcus epidermidis i Streptococcus parauberis.

Truljenje repa ribe

Uzrok tome su sledece bakterije: Aeromonas sp., Tenacibaculum maritimum, Klebsiella pneumoniae, Mycobacterium spp., Nocardia spp., Pseudomonasfluorescens i Yersinia intermedia.

Ozleda ili rana na ledjnom delu ribe

Uzrok tome su sledece bakterije: Flavobacterium columnare, Flavobacterium psychrophilum i Sporocytophaga sp.

Otecenost telesne duplje

Ovaj simptom je dobro poznat u akvaristici koji mi jednostavno zovemo dropsy simptom. Ovaj simptom moze da bude izazvan i drugim patogenima a ne samo bakterijama. Ako su bakterije u pitanju onda uzrok tome su sledece bakterije: Aeromonas hydrophila, Aeromonas salmonicida, Carnobacterium piscicola, Chryseobacterium scophthalmum, Edwardsiella ictaluri, Edwardsiella tarda, Janthinobacterium lividum, Lactobacillus spp., Lactococcus garvieae, Lactococcus piscium, Micrococcus luteus, Mycobacterium abscessus, Pseudomonas chlororaphis, Pseudomonas fluorescens, Renibacterium salmoninarum, Staphylococcus warneri, Streptococcus spp., Vagococcus salmoninarum i Vibrio splendidus.

Povrsinska i muskularna zakrvavljenost

Uzrok tome su sledece bakterije: Aeromonas caviae, Aeromonas bestiarum, Aeromonas hydrophila, Aeromonas salmonicida, Arcobacter cryaerophilus, Carnobacterium piscicola, Chryseobacterium scophthalmum, Citrobacter freundii, Escherichia vulneris, Edwardsiella ictaluri, Edwardsiella tarda, Pantoea agglomerans, Flavobacterium columnare, Hafnia alvei, Lactobacillus spp., Lactococcus piscium, Moraxella sp., Mycobacterium spp., Nocardia spp.. Photobaeterium damselae subsp. piscicida, Pseudomonas anguilliseptica, Pseudomonas chlororaphis, Pseudomonas fluorescens, Renibacterium salmoninarum, Shewanella putrefaciens, Streptococcus parauberis, Vagococcus salmoninarum. Vibrio sp., Vibrio anguillarum, Vibrio cholerae, Vibrio salmonicida, Vibrio vulniflcus i Yersinia intermedia.


Nekroza koze

Pored mnogih nepoznatih uzroka jedan od uzroka moze da bude izazvan Bacillus spp.


Ranice

Uzrok tome su sledece bakterije: Acinetobacter sp., Aeromonas salmonicida, Aeromonas veronii biovar sobria, Bacillus mycoides, Citrobacter freundii. Enterococcus faecalis subsp. liquefaciens, Moritella marina, Moritella viscosa, Mycobacterium spp., Nocardia spp., Photobaeterium damselae, Providencia rettgeri, Renibacterium salmoninarum, Staphylococcus epidermidis, Staphylococcus warneri, Streptococcus milleri, Vibrio sp., Vibrio alginolyticus, Vibrio flscheri, Vibrio harveyi, Vibrio logei, Vibrio splendidus, Vibrio tapetis i neidintifikovana bakterija slicna ultramicrobacteria.

Spoljasnji abces

Uzrok tome su sledece bakterije: Aeromonas hydrophila. Carnobacterium piscicola, Edwardsiella tarda, Lactobacillus spp., Lactococcus piscium, Renibacterium salmoninarum i Vagococcus salmoninarum.

Cir

Uzrok tome je sledeca bakterija: Aeromonas salmonicida

Krvavi plik po strani tela

Uzrok tome su sledece bakterije: Carnobacterium piscicola, Lactobacillus spp., Lactococcus piscium, Renibacterium salmoninarum i Vagococcus salmoninarum.

Ispupceni analni otvor

Uzrok tome su sledece bakterije: Edwardsiella tarda i Plesiomonas shigelloides.

Zakrvavljenost oko analnog otvora

Uzrok tome su sledece bakterije: Enterococcus faecalis subsp. liquefaciens, Plesiomonas shigelloides, Vibrio anguillarum, Vibrio ordalii i Vibrio splendidus.


Slabljenje riba

Slabljenje riba se cesto povezuje sa tuberkulozom pa je i bolest nazvana mycobacteriosis i nocardiosis.

Uzrok tome su sledece bakterije: Bacillus spp., Flavobacterium johnsoniae i Streptococcus parauberis.

Gubljenje apetiata

Gubljenje apetiata je povezano sa sledecim bakterijama: Aeromonas hydrophila, Aeromonas salmonicida, Bacillus mycoides, Citrobacterfreundii, Corynebacterium aquaticum, Mycobacterium abscessus, Pasteurella skyensis, Piscirickettsia salmonis, Plesiomonas shigelloides, Vibrio splendidus i Vibrio tapetis.

Zoonozne bolesti izazvane od riba nisu tako cesta pojava, barem ne u akvaristici. Mnogo je veci problem kada se ribe koriste za ishranu. Realno gledano lakse cemo se zaraziti ako pojedemo sarana ili neku drugu zarazenu ribu nego sto cemo se zaraziti od akvarijumskih riba. Ali naravno uvek treba da smo na oprezu a evo i zasto.
Mnoge bakterije koje sam naveo u ovom tekstu (Aeromonas spp., Mycobacterium spp., Klebsiella spp., Salmonella spp., Yersinia spp. itd) mogu da se prenesu na nas. Pored tih bakterija mogu da nas zaraze i riblji paraziti koje nose patogene.

Ako sada pogledamo sta mi mozemo da uradimo da bi sprecili da dodje do zaraze onda je sve jednostavnije.

- Ne pijemo akvarijumsku vodu.
- Nakon zavrsenog posla oko akvarijuma obavezno dobro operemo ruke.
- Ako se ogrebemo ili posecemo tokom rada oko akvarijuma obavezno dezinfikujemo povredu.
- Ribe hvatamo mrezicom a ne rukom

Eto ove gore proste radnje mogu da nas sacuvaju muka. Mnogi to ionako rade i nekako najveci problem je taj sto mi malo popijemo akvarijumsku vodu. Ako resimo i taj problem onda cemo biti dosta dobro zasticeni od transfera tih bolesti.

Da budem iskren mislim da je mnogo veca sansa da se zarazimo od psa, macke ili neke druge zivotinje nego od riba naravno ako je ne jedemo. Cak i teraristi imaju vece sanse zaraze od akvarista.

U gornjem tekstu ja sam naveo nekoliko klinickih pokazatelja koji mogu da nam pomognu da utvrdimo da li je u pitanju neko bakterijsko obolenje. Iskreno receno skoro svi problemi koje mi vidjamo u akvaristici vezanih za oboljenje riba su u osnovi bakterijska oboljenja ako izuzmemo "bele tacke".
Problem kod ovakve infekcije riba je u tome sto su mnoge patogene bakterije oportunisti i samo cekaju svoju sansu da se pokazu u pravom svetlu i neretko susrecemo kombinovanu bakterijsku infekciju. Dodatni problem je i taj sto su one uglavnom Gram negativne pa samim tim i otpornije na kojekakve antibiotike.

Ovde cu sada da se osvrnem na jednu cesto vidjenu situacviju u akvaristici gde mi vidjamo pojedine ribe da gube telesnu masu, plivaju pogrbljene, uvucen im je stomak ili jednostavno naduven sto mi nazivamo dropsy simptom. Ovakva pojava je posebno izrazena kod Platy, Molly, Guppy ali i sve ostale ribe mogu da se nadju u toj situaciji. Ako je simptom uvuceni stomak i gubljenje telesne mase mi vrlo lako odredimo da je to tuberkuloza i to je to, nema nasoj ribi pomoci. Ipak ovde treba da napomenem da ribe ne mogu da obole od tuberkuloze pa samim tim ovakva tvrdnja pada u vodu. Na zalost nas akvarista termin "Tuberkuloza riba" se siroko koristi pa samim tim i stvara konfuziju u celoj problematici. Sustina je da ribe mogu da obole od Mikobakterioze a razlika je velika. Kasnije u ovom tekstu osvrnucu se ponovo na Mikobakteriozu kod riba kao moguceg uzrocnika nasih problema.

Na prilozenim slikama sam uzeno nekoliko primeraka Crne Moli koje su u nekom polu akutnom stanju oboljenja. Uzrocnik oboljenja je jedan a sve ribe pokazuju razlicito klinicko stanje. Jedna je mrsava sa zamagljenim okom, druga ima tipican dropsy sindrom a treca totalno uvuceni stomak. Ako bi sve ribe posmatrao pojedinacno onda bi vrlo verovatno pomislio da su uzrocnici razliciti.
Da bi sve ovo bolje prikazao uradio sam disekciju riba tako da mozemo videti kako su unutrasnji organi osteceni. Prosta disekcija moze dosta toga da nam kaze i bez neke dublje analize. Naravno ovo samo vazi u okviru akvaristike i nasih ogranicenih mogucnosti.

Ako pogledamo simptome jasno se vidi ta razlicitost koja nam ukazuje da su u pitanju vise bakterija koje su jednostavno iskoristile priliku da odrade svoj posao. Ta prilika je ujedno i nas najveci problem jer nam jasno ukazuje da je imunitet riba oslabljen usled nekog nama nepoznatog razloga. Ti razlozi su razni i verovali ili ne uglavnom je problem kvalitet zivotne sredine. Koliko god da mi tvrdimo suprotno cinjenice nam to osporavaju. Naravno da nije uvek tako i ima slucajeva kada smo mi manje vise nemocni da kontrolisemo situaciju. Ovde cu sada da se vratim na Mikobakteriozu kao jedan od mogucih uzroka. S obzirom da i tek rodjena riba moze biti zarazena se Mikobakteriozom od svoje majke mi tu apsolutno gubimo kontrolu. Problem u svemu tome je sto je Mikobakterioza samo inicijator problema, stvara izuzetno dobru podlogu za napad kojekakvih bakterija gde prednjace Aeromonas spp., Vibrio spp. i Flexibacter sp. Mozda glavnu rec u svemu tome vodi Aeromonas hydrophila. U slucaju da disekcijom riba mi vidimo granulome koje karakterisu Mikobakteriozu najbolje sto mozemo da uradimo je da odstranimo obolele ribe, sterilisemo akvarijum pa sve ispocetka. Ponekada je izuzetno tesko utvrditi prisutnost granuloma i za to je potrebno da se boji uzorak tkiva i analizira pod mikroskopom.

S obzirom da je uzrok uglavnom neke druge prirode onda nam preostaje da se borimo sa gore navedenim bakterijama i tu uz promenjivu srecu Gram negativni antibiotik moze dosta da nam pomogne.

Aeromonas hydrophila i Vibrio spp. izazivaju utecnjavanje unutrasnjih organa (liquefaction). Svi organi se postepeno "tope" i prelaze u neku bezlicnu zelatinsku masu gde je tesko reci sta je sta. Takvo stanje neminovno vodi do uginuca riba i mi moramo da takvu ribu odstranimo iz akvarijuma. Ribe u takvom stanju su pogrbljene, tesko plivaju, nisu zainteresovane za hranu itd. Ovo je manje vise poznato mnogim akvaristima. Opet da ponovim Aeromonas spp. su oportunisticke bakterije koje su uvek prisutne u akvarijumu ali zdrava riba se lako bori sa njima. Ovakvi simptomi su vrlo izrazeni kod zivorotki koje su jos dodatno opterecene prisustvom Tetrahymena koje isto tako koriste povoljnu priliku.

Ako bas zelimo da idemo jos dalje a pritom posedujemo i mikroskop mi mozemo lako da se uverimo u prisutnost tih bakterija. Neke jednostavne boje za bojenje bakterija mogu da se koriste i jedna takva boja je Loeffler metilen plavo koju moze mnogi akvaristi da koriste. Pored toga tu je i klasican Gram test koji je u osnovi vrlo jednostavan i mislim da moze da se dosta lako nabavi. Dalja analiza je dosta komplikovana i za to treba da postoji odgovarajuca oprema gde mi treba da razvijamo bakterijske kulture na raznim podlogama sto je po mom misljenju van nasih akvaristickih mogucnosti a mozda i nebitno za nas. Za odredjivanje Mikobakterioze potreban nam je kiselo bojenje (acid-fast) uzorka.

Evo da neduzim dalje nego samo da ponovim da je higijena akvarijuma vrlo bitna posebno kolicina organskih materija koje su u vodi jer to direktno stvara pogodnost za razvoj ovakvih bakterijskih infekcija. Oscilacija pH i svega drugog sto utice na hemijski kvalitet vode je isto tako bitan ili bolje receno poguban za nase ribe. Pored svega ovoga ove bakterije otvaraju dalje vrata za kojekakve gljivice, parazite itd pod uslovom da je bolest hronicna ili polu akutna.

Ps.
Predzadnja slika (IMG_8037.jpg) jasno pokazuje utecnjavaje (liquefaction) unutrasnjih organa. Granulome nisu prisutne u tkivu.

Preventivna upotreba antibiotika nema mnogo smisla. Kod riba kao i kod ljudi lecenju se pristupa samo kad za to postoje opravdani razlozi tj simptomi bolesti koje mi mozemo da prepoznamo. Kako mi obicno nismo dovoljno strucni da prepoznamo o kojim se bakterijama radi obicno koristimo akvaristicke lekove koji su sirokog spektra dejstva tj deluju na vise vrsta bakterija koje se najcesce srcu u akvaristici. Kod pojave simptoma, koje je boban lepo nabrojao, samo kod jedne ribe u nasem zajednickom akvarijumu najdelotvornije je da ako imamo mogucnosti tu jednu ribu odvojimo u poseban akvarijum u kome cemo pokusati lecenje, jer nema mnogo smisla trpati antibiotike u zajednicki akvarijum u kome moze biti i vise desetina riba i vise vrsta. Ukoliko nemamo tu mogucnost daleko je bolje tu jedinku na human nacin unistiti i tako izbeci mogucnost prosirenja infekcije. Ukoliko se desi da riba ugine u zajednickom akvarijumu treba je sto pre izvaditi i ne dozvoliti da je druge ribe pojedu i nikako da dodje do otvaranja stomaka
i izlivanja njegovog sadrzaja u vodu.
Sto se tice antibiotika na trzistu postoje vise vrsta (bactopur, bactopur direkt) itd. Pristalica sam upotrebe lekova i raznih dodataka za vodu renomiranih firmi, a nikako nekih carobnih vodica bez naziva koji mogu da se nadju po prodavnicama i za koje ne postoji pisano uputstvo za upotrebu.

Ne postoji lek koji leci gubitak apetita.Neke ribe su plasljive i same po sebi osetljive na promene (recimo diskusi),tako da one pod stresom slabije jedu ili ne jedu uopste.Vremenom se opuste i priviknu jedu normalno ili se ne priviknu i uginu.

Ksifo definitvno ne spada u osetljive i plasljive ribe,nego je obolela od necega pa je nuspojava i gubitak apetita.

Mayo mislim da lekovima ces malo toga uciniti jer kod tebe je zaraza uzela maha i kosi redom...Ili si pa pazarila bolesne ribe ili nesto ne radis kako treba.
Znam kako se osecas jer sam davno i ja taj period moram da preguram.Ako imas neki manji akvarijum prebaci te zarazene ili sumnjive ribe pa prati sta se desava.

Gubljenje apetita je posledica neke bolesti ili poremecaja. Mi treba da utvrdimo uzrok pa shodno tome i da postupamo. Ako si sigurna da su u pitanju bakterije onda treba da koristis neki antibiotik. Inace gubljenje apetita mogu da uzrokuju i drugi paraziti.

Najbolji lek za sve to je higijena akvarijuma i kvalitetna voda sto dovodi do kvalitetnih uslova zivljenja. Pozabavi se time i manje vise neces imati problema sa ribama, barem ne velikih.

Ako je sve tako onda si donela neku zarazenu ribicu.Pored tolike brige,rada i truda samo preteranim hranjenjem mozes da fasujes neku zarazu.Znaci oboljenje/parazite/bakterije si donela sa necim bilo riba biljka ili kamencici.
U svakom slucaju nastavi tako i bez nerviranja,sve ce doci na svoje...

Moze biti da ga neka riba ugrozava pa se ohrabri kad ugasis svetlo ili se jos nije prilagodio novom okruzenju. To se desava kod riba mada nije svojstveno ksifoima.

Onda smo odgonetnuli. Nije bolesna, jednostavno je mala i zakrzljala a kod zivotinja u jatu, coporu, uvek postoje dominantni clanovi i oni koji su na zacelju.Jednostavno to mu je sudbina da se krije od ostalih i tek kad se one smire da izdje i nesto pojede.

Totalno je u pravu Zopex.Slicnu situaciju imas kod ciklida-skalara,diskusa itd....
Kao sto si rekla mozda bi najbolje bilo da je prebacis u neki sud sa ok uslovima gde ce biti sama da ojaca,a kad poraste na velicinu ostalih docice i samopuzdanje pa je vrati medju ostale.