Živa hrana - Treći deo


Sledeća grupa "žive hrane" za našu mlađ je takozvana nama poznata infuzorija, multikulturala grupa jednoćelijskih protozoa. Ova grupa je toliko velika i sadrži izuzetno male jednoćelijske organizme pa sve do dovoljno velikih da može da se uoči i golim okom kao što je slučaj sa paramecijumom. Kao hrana, ova grupa je izuzetno važna za mlađ i predstavlja jednu od osnovnih startnih hrana za mlade ribe.

infuzorija.jpg

Važna stvar u svemu ovome je da mi ne moramo da se usresredimo na monokulturu mada ako baš želimo možemo da idemo i u tom pravcu. Generalno infuzorija pokriva sve, od bakterija, ameba pa do bičara. Uzgoj infuzorije je vrlo jednostavan i svako može bez po muka da odgaji kulturu. Jedino pitanje u svemu ovome je da li je ta kultura baš podesna za našu mlađ ali je sigurno da će jedan deo takve kulture zadovoljiti potreba mlađi. Bez obzira o kojoj kulturi se radi uzgoj se svodi na isto pa da napišem i to mada je sve to svima već poznato.

Potrebno za uzgoj:

  1. Za uzgoj infuzorije potreban nam je neki suvi biljni materijal. Tu nema pravila i ovo često dovodi do konfuzije šta treba da se koristi. Bilo šta biljnog porekla. Suva kora banane, osušena repa, seno, osušene biljke koje smo izvadili iz akvarijuma itd. Tu nema kraja. Ako koristimo žitarice onda treba da se prokuvaju. Sve ovo je jednostavno hrana za bakterije koje su dalje hrana za naše bicare itd. Pravi mali barski mikroskopski život.
  2. Čista sterilna posuda. Možda sedam posuda, jedna za svaki dan. Staklene tegle su idealne za to a veličina zavisi od naše potrebe.
  3. Voda iz zdravog akvarijuma.


Postupak je vrlo jednostavan. U sterilnu posudu nalijemo akvarijumsku vodu i ubacimo oko 10g naše odabrane biljne materije. To je sasvim dovoljno. Takvu posudu ostavimo negde sa strane gde je temperatura oko 25 ºC. Svetlo i aeracija nisu potrebni za infuzoriju. Ako baš želimo i fitoplanktone onda obezbedimo i osvetljenje. Lično mislim da je bolje da se fitoplanktoni gaje odvojeno. Nakon sedam dana naša kultura je spremna za upotrebu. Tako spremna kultura ima specifičan miris ali ne i težak smrad koji nam nagoveštava da je nešto otišlo pogrešnim smerom. Postavljanje infuzorije treba da obavimo svakoga dana tako da imamo dovoljnu količinu za hranjenje naše mlađi. Jednom iskorišćenu infuzoriju bacamo i sve idemo ispočetka, znači ne obnavljamo već postojeću infuzoriju.


Korištenje se svodi na pažljivo odlivanje vode ili već kako nam je zgodnije i takva voda se direktno doda u akvarijum gde je mlađ ili se koristi hranjenje kap po kap. To je već naša želja. Izvor zdrave kulture infuzorije može da bude i dobro uređeni bazen. Mi slobodno možemo da uzmemo malo vode i da tako započnemo našu kulturu. Pored toga i naš sunđerasti filter sadrži puno mikroorganizama pa jednostavno i on može da bude dobar izvor kulture. Mnogi akvaristi imaju u svom akvarijumu java moss i druge biljke koji može da se iskoristi za startnu kulturu. Izvadimo malo te mahovine i isperemo u vodi koju ćemo da koristimo za razvoj kulture. Ja sam pre par dana baš gledao truli list lokvanja i on je bio prekriven mnogim mikroskopskim organizmima koje mi nazivamo infuzorija.

Ako mi želimo da se usresredimo na monokulturu infuzorije onda nam je potrebna startna kultura. Tu je u igri nama poznati paramecijum (http://en.wikipedia.org/wiki/Paramecium) kao i Blepharišma (http://en.wikipedia.org/wiki/Blepharišma). S obzirom da mi želimo da gajimo ovu kulturu na duže staze onda mi treba da vodimo računa i o pH. To znači da mi treba da dodamo i kalcijum karbonat koji nije potreban u gore navedenom slučaju. Pored toga mi odlivamo jedan deo vode, oko 3/4 koji koristimo za ishranu mlađi, a zatim dodajemo svežu čistu vodu i biljni materijal po potrebi. Ovo je važno jer je nama stalno potrebno prisustvo bakterija. Tako održavana kultura može da traje izuzetno dugo, nisam ni sam siguran koliko, dve- tri godine ili više.