Kiseonik u vodi O2

[Fauna]

Kiseonik je veoma bitan za akvarijumski zivi svet. Osim sto je O2 potreban zivom svetu u akvarijumu, on i razgradjuje otrovne materije.Kiseonik u akvarijumsku vodu mozemo ubaciti provetravanjem ( aeracijom)
Koncentracija kiseonika u akvarijumskoj vodi ne zavisi samo od toga koliko cemo rasprsivaca staviti u akvarijum i koliko ce bilja biti u akvarijumu. Najbitniji razlog vece ili manje koncentracije kiseonika u vodi je temperatura vode . Hladna voda ce se pre zasititi kiseonikom nego topla.

Evo jedne tablice. Ona pokazuje zavisnost temperature od zasicenosti vode kiseonikom.

Slika je naknadno dodata
Boban

 

[jasenka]

Fauna, a di je tablica?!
Nego, moje skromno miljenje to sam ga stekla tokom godina rukama u akvariju, nije ta da je za dobro prozraceu vodu u akvariju potrebna pumpica za zrak ( u morskoj se ona niti ne koristi), nego zrak se u principu uzima s povrine vode i to je povrina namrekanija to je voda punija kisikom, a to se postie s pumpicama za vodu, i naravno, u toplijoj vodi ima manje kisika nego u hladnijoj. To bi tako nekako trebala zvucati, to ne znaci da one pumpice za zrak ne slue nicemu, daleko od toga, one tako to guraju mjehurice zraka na povrinu, mrekaju je i tako voda sebi uzima kisik!

 

[Fauna]

Jeste, Jasenka sa povrsine vode se uzima isto kiseonik, to sam izostavio jer ja se vise bavim slatkovodnom akvaristikom gde najcesce vazdusnom pumpom sa raznim rasprsivacima provetravamo vodu. Naravno da isto tako preko povrsine vode se uzima kiseonik.Postoje i drugi nacini koje nisam naveo, kao recimo sa ubacivanjem specijalnih tableta koje pri rastvaranju oslobadjaju kiseonik.

Sto se tice tablice ,zaista ne znam sta se desava. :cry: Nikako ne mogu da posaljem . Jednostavno sve uradim kako treba ,ali opet nece. :cry:

 

[Healer]

Toplija voda bre otapa kisik u vodi nego hladnija

 

[boban]

Ovo je vrlo interesantna tema i stvarno bi trebali da je dobro prodiskutujemo sa kvalitetnim argumentima. Da sada nepisem o tome sta ja mislim nego evo link o tome

http://www.beke.co.nz/tekstovi.php?tekst=27

Ovaj tekst je potkrepljen strucnom literaturom a pored toga gasovi su mi bili hobi nekih skoro 17 godina.
Ajde da prodiskutujemo ovo pa da posluzi svima koji ovo procitaju.

Fauna, tacno je o zasicenju ali tu je i trik ili jadac. Zasicenje je maksimalno moguca kolicina gasa na datoj temperaturi a na visoj temperaturi moguca koncentracija kiseonika u vodi je manja. Pogledaj teks koji sam dao pa prokomentarisi.

 

[Fauna]

Bobane, da pojasnim sta sam hteo da kazem, mada bi bilo dobro da mogu da prikazem moju tablicu pa da onda prokomentarisemo svi zajedno. Ali dobro, i ovako cu pojasniti sta sam hteo da kazem.

Najvecim delom voda se zasiti preko povrsine vode i tu nista nije sporno. Pozeljno je da akvarijumi imaju sto vecu povrsinu vode ali to u nekim slucajevima nije moguce.Primer: visoki tz. "dubeci" akvarijumi za skalare. U takvom akvarijumu povrsina vode je veoma mala. Za takav akvarijum moramo obezbediti dobru aeraciju vode. Sta znaci to dobra aeracija? Znaci da moramo imati jaku vazdusnu pumpu i najbitnija stvar jako dobar rasprsivac. Rasprsivac mora da daje jako sitne mehurice vazduha. Zasto?

Tu smo sad dosli do toga gde temperatura ima znacajnu ulogu. Poznato je da sto su sitniji mehuri vazduha, bolje se rastvara kiseonik u vodi. Ako je temperatura vode manja kiseonik ce se bolje vezati za vodu u suprotnom manje. To je sad neka naucna definicija koju ne mozemo da osporimo. Ono sa toplim i hladnim gaziranim picem je dobar primer oslobadjanja gasa iz vode. Ali ja ci dati jedan prost primer vezivanja kiseonika sa vodom usled razlicite temperature.

Zamislite mehurice vazduha iz rasprsivaca kao decije balone. Ako bismo decije balone napunili sa toplim vazduhom ti baloni bi odleteli u atmosferu, prostije odleteli van nasih domasaja da ih uhvatimo.( preporucljivo vezati koncem kako ne bi dete plakalo za izgubljenom igrackom :lol: ) Isto tako vazi za te mehurice vazduha iz rasprsivaca. Sto je temperatura vode veca ti sitni mehurici vazduha ce brze dospeti do povrsine( i vremena koje i onako malo), bice manje da se kiseonik veze sa vodom . Ako je temperatura vode manja, put tih mehurica je duzi i vezivanje kiseonika sa vodom bice vece. Samim tim dosli smo do jos jednog zakljucka, zasto temperatura ima uticaj na zasicenost vode kiseonikom.
Jos jednom da kazem, da je mnogo bitno da mehurici budu sto sitniji, kako bi im omogucili i na taj nacin da sto sporije putuju do povrsine vode.

Ovo sam naveo klasican primer slatkovodnog visokog akvarijuma, kojih ima prilicno puno. U takvim akvarijumima mora biti dobre aeracije sa vazdusnom pumpom, jer ako bi isli sa tezom da preko povrsine vode dobijamo kiseonik gde je u ovom slucaju povrsina veoma mala u odnosu na litrazu akvarijuma, mislim da bi koncentracija kiseonika bila mnogo manja.

Ne znam da li se svi slazete samnom?

 

[boban]

Sada mozes da prilozis tu tablicu.
Samo idi na "Edit" pa dodaj u tvoj prvi post.

Niko ne osporava da se kiseonik rastvara i iz mehurova rasprasivaca. To stoji kao i ovo u vezi velicine samih mehurova. Sto su mehurovi sitniji, povecava se ukupna povrsina kontakta a i vreme se produzuje jer sporije putuju do povrsine. Ta brzina jos zavisi i od temperature vode ali ne bas preterano u akvaristici. Voda jednostavno menja gustinu promenom temperature mada je to stvarno ne merljivo sa ovog naseg akvaristickog pogleda.
Ovi cudni oblici akvarijuma postoje, to znam i sam jer ih i ovde ima puno i tu je stvarno potrebna aeracija i to veoma dobra. Ja licno mislim, nemora da znaci da sam u pravu, da takvi akvarijumi imaju deficit rastvorenog kiseonika u vodi. Ovde se takvi akvarijumi koriste uglavnom za zlatne ribe koje mogu biti i u vodi siromasnijoj kiseonikom.

Tu jos treba napomenuti da mi nismo sigurni da li smo postigli koeficijenat rastvorljivosti na datoj temperaturi ako ne merimo sadrzaj rastvorenog kiseonika. Vrlo verovatno da je nas akvarijum uvek ispod tog koeficijenta sto mi deluje vrlo logicno jer se kiseonik neprestalno trosi.



Evo zasto sam sve ovo prokomentarisao;

Hladna voda ce se pre zasititi kiseonikom nego topla.

Ovo je bas diskutabilno. Iz tablice (tekst koji sam dao) se vidi da 100 l vode na 0C moze da rastvori 0,006945 Kg kiseonika. Ta ista voda ako je na 25C moze da rastvori 0,003931 Kg kiseonika odnosno skoro duplo manje. Ako je skoro duplo manja potrebna kolicina kiseonika za zasicenje logicno mi izgleda da ce to da se desi duplo brze ili barem znatno brze.

Zatim i ovo: Toplija voda bre otapa kisik u vodi nego hladnija

To stoji da je aktivnost molekula veca na povisenoj temperaturi, da se povecanjem temperature povecava rastvorljivost cvrstih supstanci ali ne i gasova. Kod gasova je to suprotno, bar kada se radi o kiseoniku, ugljendioksidu i azotu. Tu postoje izuzeci ali oni stvarno nemaju veze sa ovime.

 

[boban]

Uspeo si

Ta tablica je skoro ista kao i ona koju sam postavio samo je primerena akvaristima. Recimo na 26C je 8.0 a po mojoj je 8.02 sto je sasvim ok.

 

[jasenka]

Tablica je super! Nisam imala pojma da je situacija takva to se tice kolicine kisika u vodi!

 

[jasenka]

Kada citam vae postove, ostanem totalno zblesana, jer vas dvojica to toliko detaljno opiete i objasnite...he, he, ensko sam pa ipak od vas dvojice ne stignem do rijeci! :wink:

 

[Fauna]

Evo Jasenka mogla bi ti malo objasniti kako recimo obezbedujes kiseonik u tvom morskom akvarijumu. Ipak ne prilici da ja o tome pisem jer se ne bavim morskom akvaristikom. Znam samo da se u moru preko te ogromne povrsine i morskih talasa vezuje kiseonik sa morskom vodom. I da usled morskih struja stvara kruzenje vode i tako razmenjuje voda sa obogacenim kiseonikom. Interesujeme sad, kako u akvarijumu obezbedjujete to simuliranje talasa i morske struje?

Na jos jednu stvar smo zaboravili, gustinu vode odnosno koncentraciju soli (NaCl) u vodi. Kako NaCl utice na zasicenost vode sa O2. Ali nesto o tome bolje da kaze Boban.

 

[boban]

Da, tu je poznati isoljavacki efekat kod rastvaranja gasova u vodenim rastvorima elektrolita. Morska voda je vodeni rastvor vise soli i bilo bi vrlo komplikovano da se izracunava rastvorljivost gasova mada moze jer se zna koncentracija svake soli ponaosob.
Tu nije samo u pitanju morska voda nego i slatka voda. Svi ovi podaci i tablice su u stvari za cistu vodu a to nije slucaj u akvarijumu.
Da bas ne zaobidjem sve to, jedno opste pravilo bi glasilo da sto je jon soli manji a njegovo naelektrisanje vece, isoljavacki efekat je veci. To se pripisuje okupljanjem dipolarnih molekula vode oko jona soli. Ako je gas koji se rastvara slabo polaran ili nepolaran, njegovi molekuli nece biti privucen jonima i tada raste teznja da se napusti rastvarac odnosno voda sto direktno dovodi do pada kolicine rastvorenog gasa.

Sve to moze da se izracunava pomocu ove formule: log s/s₀ = kc gde je
s - rastvorljivos u tom elektrolitu
s₀ - rastvorljivost u vodi
k - konstanta
c - koncentracija rastvora soli

Koliki je tacan pad rastvorljivosti u morskoj vodi sada neznam jer nemam te tablice ali znam da ima male razlike.
U sustini bi bilo da sa povecanjem koncentracije soli pada rastvorljivost a koliko pada sve zavisi od vrste soli.

Jos da dodam da ovo ne opterecuje morsku akvaristiku jer je koncentracija soli u vodi manje vise ujednacena. To sve vise moze da pogodi slatkovodnu akvaristiku mada i tu nebi trebalo da se uzbudjujemo jer je to sve, s nasega aspekta zanemarljivo.

 

[Fauna]

Tako sam i mislio... Da isto tako so ( NaCl ) moze da utice na rastvorljivost O2 ,odnosno da utice koncentracijom NaCl u vodi. Znaci povecanjem koncentracije soli pada rastvorljivost O2 , sto bi trebalo da znaci da je slatka voda bogatija O2 od morske vode. Samo sto sam ja izuzeo ostale soli u vodi jer sam smatrao da nemaju toliki uticaj kao sto ima NaCl.

U svakom slucaju trebalo je i ovo napomenuti sto je Boban izneo o isoljavackom efektu. Jeste da je zanemarljivo u akvaristici, jer mi akvaristi necemo primenjivati tu formulu koja je data, ali dobro je znati.

 

[jasenka]

Fauna, u svom akvarijicu kisik obezbjedujem s jednom pumpicom za vodu koja mi je prije stajala u W-D filteru (mokro-suhi filter), i sada odkako ga vie ne koristim, pumpicu sam izvadila i onaj dio koji mi je u W-D sluio za kapanje (iako to ba i nije kapanje vode, nego lijepi mali malz) sam stavila iznad povrine nekoliko mm, tako da voda pada na povrinu i tako mreka povrinu i radi jo jednu stvar koju do sada nisam imala u akvariju, a to je da stvara sitne mjehurice ( stvarno sitne i nema ih puno) koji noeni strujom druge pumpice koja izbacuje vodu iz filtera, plivaju po akvariju, te se lagano diu i nestaju. Moram priznati da odkako imam taj nacin nemam vie nita niti u tragovima na povrini zmazanoce ili masnila koje sam do sada imala (nita strano, jer da je bilo loe, vjerojatno bih ila na skimmer). Negdje sam procitala da tako sitni mjehurici mogu nakoditi ribama ako ih pojedu, dobiju emboliju, ali opet, uvijek se sjetim da kada val zapljusne obalu, more je prepuno takvih mjehurica, pa se nadam da je ovo moje ispravno, ali ako vidim u dogledno vrijeme neto loe, lako ja to maknem i sloim malo drugacije. Za sada je povrina savrena, ribe ko i uvijek, a koralji jako lijepo napreduju. Mogla bih se usuditi pa reci, prva liga, ali necu puno navlaciti vraga za rep, da se ne bi urekla! Drugi dio te pumpice koji se moe usmjeriti, sam usmjerila lagano prema povrini, tek toliko da je lagano mreka iako vecina protoka stvara samo protok tj. struju u akvariju. Znaci odgovor na pitanje kako obezbjeduemo morsku struju je putem vie pumpica (kod mene su zasad dvije, a nadam se u skoroj buducnosti barem jo jedna), a to se tice ba valova, mislim, ali nisam sigurna da postoji za to isto neka kao pumpa, ali stvarno ne znam, pa bi ilo bolje da to Boban odgovori, jer oni su tamo puno napredniji nego mi ovdje! Druga stvar, nisam sigurna da li sam dobro shvatila da li si pitao o koncentraciji soli u akvariju i to s tim. Ako i nisi evo odgovor: naravno pocinjem uvijek iz svog iskustva! Kod mene u akvariju zbog poklopca i na akvariju i na filteru nema skoro nita isparavanja, moda do 2 litre na 2 tjedna, to je stvarno zanemarivo, pa se s time niti ne zamaram, iako znam da neki ljudi imaju dosta problema s time i rijeavaju to na svakakve nacine. Jedan koji sam cula je taj da osoba u svoj akvari svakih par dana ulijeva samo slatku vodu, tako da bi vratila koncentraciju u normalu! Hmmm, ne radim tako, pa niti ne mogu komentirati bi li ja isto tako radila ili ne bi u toj situaciji. Iskreno, mislim da je to malo agresivan nacin, ali vrlo moguce da grijeim.
Nego, Bobane, ovo to si napisao, opet, nisam znaa i veseli me to svaki dan naucim od vas dvojice poneto novog!