Akvarijumsko bilje i njihova uloga

Fauna

Administrator
Staff member
15 Decembar 2003
3,488
63
48
Serbia
www.beke.co.nz
Uloga akvarijumskog bilja je veoma znacajna. Prvo iz dekorativnih razloga a zatim po meni mnogo vazan razlog a to je proizvodnja kiseonika O2. Ja bih se zadrzao na ovome drugom razlogu.

Biljke su veoma vazne kao proizvodjaci O2 za akvarijumske ribe, jer su ribe potrosaci kiseonika i bez kiseonika ne mogu ni da opstanu. Biljke u toku dana uz pomoc svetlosti od neorganskih materija grade organske materije. Znaci prilikom asimilacije biljke uzimaju ugljen-dioksid CO2 a istovremeno oslobadjaju kiseonik O2 sto je potrebno nasim ribama. Ribe uzimaju kiseonik O2 a oslobadjaju ugljen-dioksid CO2 i tako se stvara nekakva bioloska ravnoteza.

Znaci ovo se desava po danu i to zovemo asimilacija. A sta se desava nocu? Preko noci biljke usled disimilacije oslobadjaju ugljen-dioksid. Ali to nece uticati na ribe , jer ribe u toku noci nemaju veliku aktivnost i naravno samim tim nemaju veliku potrebu za kiseonikom. Bitno je da postoji konstantno kruzenje kiseonika i u tom slucaju nece doci do narusavanja bioloske ravnoteze bas iz tog razloga sto ribe nisu noci toliko aktivne.

Ovo sto sam izneo mogu da prikazem i sa shemom kako izgleda. Evo pokusacu da je postavim pa da prokomentarisemo ako nesto ima da se doda.
 

Attachments

  • graphic1.jpg
    graphic1.jpg
    66.8 KB · Pregleda: 346
Hteo bih jos samo da dodam da kolicina kiseonika O2 koju biljka stvara zavisi od celokupne njene povrsine a ne samo od sirine njihovih listova kao sto neki ljudi misle. Znaci da recimo neki Aponogeton nece vise proizvesti kiseonika od Cabombe. Znaci sto vise bilja u akvarijumu vise kiseonika. Ali ima i jedna mana kod previse zasadjenog bilja u akvarijumu :wink: Usled disimilacije bilja kao sto smo rekli oslobadja se ugljen-dioksid CO2 i u tom slucaju stvaraju se bikarbonati. Tada moramo dobro osvetliti i aerisati vodu kako bi se oslobodili bikarbonata.

Jos nesto. Akvarijumsko bilje ne uzima materije samo iz korena kao sto je slucaj kod suvozemnih biljaka, vec i iz listova. One svojim listovima upijaju te materije. Otuda i proizilazi potpuno shvatljiv razlog zasto se sipa djubrivo za akvarijumsko bilje u tecnosti. :wink:
 
Jos jedan veliki znacaj biljaka je da daju i skloniste ribama gde se one osecaju mnogo sigurnije. Pored toga, ne mali znacaj je i taj da mnoge ribe koriste listove biljaka za svoj mrest ili na drugi nacin grade svoje gnjezdo u gustom bilju. Zastita tek izleglih riba je jos jedan aspekt o ulozi biljaka.


Ova slika ili sema data je samo sa aspekta fotosinteze. Fotosinteza se odvija samo uz prisustvo svetla (danju) pa za to dolazi do promene sadrzaja kiseonika i ugljendioksida.
Ovo je prosto napisana reakcija fotosinteze:
6CO<sub>2</sub>+ 6H<sub>2</sub>O -> 6O<sub>2</sub>+ C<sub>6</sub>H<sub>12</sub>O<sub>6</sub>

To bi bila neka jednostavna osnova koju si ti i opisao a zaboravlja se na jednu drugu stvar u svemu tome. U sustini biljke trose kiseonik neprestalno, i danju i nocu kao i mi, jer je to preduslov za zivot, razvoj i rast. Proizvod fotosinteze je secer koji biljke koriste kao izvor svoje energije. Da bi dosle do te energije oni taj secer sagorevaju, isto kao i mi a za sagorevanje trose kiseonik i bez njega se nemoze. Jedan od produkta je i CO<sub>2</sub>. Dokle god imamo neku normalnu populaciju biljaka taj sadrzaj kiseonika nece biti doveden u pitanje jer ta potrosnja nije velika a u dobroj meri zavisi i od potrebe biljaka. Biljke koje brze rastu trose vise kiseonika. Ta potrosnja moze da bude velika ako dodje do ekspanzije fitoplanktona ili drugih algi i tada ce riblji svet da bude ugrozen.

Da se sada ne vracamo na temu o kiseoniku jer smo tamo vec rekli da sadrzaj rastvorenog kiseonika u vodi moze da bude samo do odredjene granice preko koje se nemoze. To znaci da mi u akvarijumu mozemo da imamo koliko hocemo biljaka, kiseonik moze da se digne samo na odredjeni nivo sto zavisi od temperature. Kada se on postigne, ako se postigne, kiseonik se izdvaja kao gas u atmosferu. Ipak stoji to da ako je nivo rastvorenog kiseonika nizi biljke ce da ubrzavaju podizanje nivoa rastvorenog kiseonika.
I ovo u vezi bikarbonata je pomalo slobodna tvrdnja. Ugljendioksid se u vodi veze za molekul vode gde gradi jedno nepostojano jedinjenje nama poznato kao ugljena kiselina. Sa aspekta hemije to ne postoji ali dobro. Sta ce dalje da se desava sve zavisi od ostalih komponenata u vodi pa tako i stvaranje bikarbonata. Hocu da kazem da to nije pravilo.
 
Jeste, da bise ocecale sigurnije , za mrest riba ,za skloniste mladji,... i jos drugih razloga koje nisam naveo ali si me ti Bobane dopunio.

Shema koju sam prikazao i predstavlja fotosintezu biljaka, koja je vrlo vazna za akvarijumske ribe. Prirodno zasicenje vode kiseonikom je veoma bitno a tu ulogu obavlja bas akvarijumsko bilje. Iz tog razloga sam dao akcenat na asimilaciju bilja pri odvijanju fotosinteze.

Podrazumeva se da bilje "non stop" koristi kiseonik O2. Ali pri asimilaciji to je veoma zanemarljivo, jer bilje mnogo vise ispusti kiseonika nego sto potrosi. Tu asimilacija prikriva uzimanje O2 Zbog toga su nekada naucnici gresili misleci da bilje ne koristi kiseonik po danu.Ali ja nisam to pomenuo iz razloga sto je to uzimanje O2 minimalno.
Bobane ti si napomenuo da bilje usled fotosinteze proizvodi secer, sto moze da se kaze tako. Ali pre nego sto prizvede secer i druge materije (belancevine,celuloza..) bilje pre svega prizvede skrob. Znaci produkt fotosinteze je skrob koji se moze stvoriti samo uz pomoc hlorofila a kasnije se skrob pretvara i secer. Dobro necemo sada ici iz krajnosti u krajnost, bitno je da znamo sustinu fotosinteze.

Sto se tice prekomernog bilja u akvarijumu i stvaranja bikarbonata, mislim da je to naucno dokazano. Dobro se zna da u vodi ima kalcijuma Ca i da takva voda ima jak afinitet prema ugljendioksidu CO2. U tom slucaju voda postaje mutna. :wink:
 
Kada sam rekao secer mislio sam na ugljene hidrate gde pripada i skrob. Fotosintezom direktno nastaje glikoza (glukoza, dekstroza ili nama poznata kao grozdjani secer) kao najjednostavniji secer odnosno monosaharid i onda nastaju drugi polisaharidi u zavisnosti od potrebe, recimo celuloza ili skrob kao rezerva hrane. Proveri pa ces da vidis da je skrob sastavljen od glikoze. Nema teorije da se stvori poli saharid bez mono saharida.

Slazem se da je naucno dokazano da nastaju bikarbonati ali samo ako ima od cega da nastanu. U vodi koja ne sadrzi kalcijum, natrijum itd ne mogu da se stvaraju bikarbonati jer nema jona metala. To je bila sustina mog komentara kada sam rekao da sve zavisi od okolnosti.

Sto se tice ove potrosnje kiseonika tu ne mogu da tvrdim koliko je to, manje ili vise nocu i danju. Logicno mi je da je priblizno isto a tacno je da je otpustanje kiseonika fotosintezom daleko iznad potreba same biljke. I taj proces se odigrava u hloroplastu a neznam da hloroplast ima neku drugu ulogu i da li je sposoban da snabdeva samu biljku kiseonikom.
Tu bi nam dobrodosao neko ko se bavi biologijom da kaze nesto o tome.
 
He,he..Bobane pa naleteo si na biologa.. U skoli sam bio veoma aktivan sto se tice dodatne nastave i ogleda koji dokazuju tacnost teorije. :wink: Evo iznecu jedan citat iz moje omiljene knige "Ucim na ogledima":

"Sve biljke imaju razne delove zelene boje- osim korena. Zelena boja listova, stabljike itd. proizilazi iz mnostva mikroskopskih sitnih zrnaca koja se stvaraju u unutrasnjosti biljke pod uticajem sunceve svetlosti. Do tih zrnaca dopire atmosferski vazduh iz koga uzimaju ugljenik, a ispustaju kiseonik. Kasnije se ugljenik u unutrasnjosti lista sjedinjuje sa vodom koja cirkulacijom sokova dolazi iz zemlje i pretvara se u skrob. Skrob je cvrsta materija koja se delom skladisti (u gomolju,u semenki), adelom se preobrazava u secer, belancevinu itd.,tj. u materije koje sacinjavaju hranljiv sok koji ce preplaviti biljku. Sve se to dogadja pod uticajem sunceve svetlosti, cija uloga kako vidimo, nije samo u davanju toplote."

Evo, namerno sam citirao da me nebi nesto pogresno rastumacio ako bi ja svojim recima to opisao.

Inace da kazem jos da je skrob satavljen od vodonika (H), kiseonika (O2) i ugljenika (C) , koji se nazlazi u hlorofilu. Hlorofil je satavljen od hloroplasta koji je zelene boje i hromoplasta koji se nalazi u cvetovima i u liscu koje opoada.

Ma, razumemo se Bobane odlicno. :wink: Sta ce nam neki biolog kada zivimo i radimo zajedno sa biologijom. :D
 
Ako posmatras secer kao secer koji mi koristimo (kuhinjski secer) onda razumem sve to ali pojam "secer" je u stvari (mono ili poli) saharid i ima ih puno a odlika im je da su slatkastog ukusa. Fotosintezom nastaje samo glikoza kao jedini moguci produkat koja se kasnije prevodi u sve ostalo. Glikoza je najprostiji secer i to je u osnovi polazni organski materijal za sve ostalo i to je i kljuc fotosinteze.
Skrob je rezerva hrane i skrob se ne trosi i ne nastaje direktno. On se procesom respiracije (sagorevanja) vraca na glikozu koja sagoreva u obrnutom procesu i oslobadja energiju potrebnu za zivot. Produkat je CO2 i voda, bas te pocetne materije fotosinteze. Sto je polisaharid kompleksniji sadrzi vise energije ali sporije sagoreva jer se prvo razgradjuje na prostije delove.

Nastajanje skroba od glikoze se ne odvija procesom fotosinteze vec drugim mehanizmima gde su prisutni razni enzimi ili druge materije koje dovode do datih reakcija. Za taj proces nije neophodna energija svetla.

Sad je sve pitanje koliko se cepidlaci. Taj tekst sigurno nije bio namenjen za neko objasnjavanje mehanizma fotosinteze nego za neko globalno uprosceno upoznavanje o fotosintezi.


Hloroplast, koji se nalazi u protoplazmi celije je nosioc hlorofila. Tu si ih izmesao. Hlorofil je organsko jedinjenje koje ima formulu C<sub>55</sub>H<sub>72</sub>O<sub>5</sub>N<sub>4</sub>Mg x <sup>1</sup>/<sub>2</sub>H<sub>2</sub>O
Iz ove empirijske formule se nevidi ali je on izgradjen od dve komponente i to fitol-a i hlorofidil-a koji su vezani za magnezijum.

U sustini, ovo nama sve i nije potrebno. Dovoljno je reci fotosinteza.
 
Da, ne pomislite, jopet, da ne pratim otu temu....pratim, pratim, i dobila sam iscašenje vilice od moje zblesane face....tolike detalje nisam znala (bilje mi je i prije i sada uvijek bilo manje bitno u akvariju, iako vrlo dobro znam, da bez biljaka nema uspješnog akvarija, niti života u njemu), a i sve što bi napisala ste vec rekli...
A i sada su mi bitnije alge u akvariju... :wink:
 
U pravu si Bobane za hlorofil. Nisam dobro napisao ali sam mislio dobro. :wink: U hloroplastu se nalazi hlorofil. Ali pored hloroplasta nalaze se i hromoplasti, koji se sastoje od karotina i ksantofila. Tu sam napravio gresku ,jer sam mislio da se u bilju nalaze ta zrnca hromoplast i hloroplast. :wink: Vidim i ja sad kako sam napisao u prethodnom izlaganju da nije dobro.

Za skrob necemo sad puno komentarisati jer ne znam kako si me shvatio. Po definiciji koju sam ucio i u skoli
"Kada Suncevi zraci padnu na poluprozracnu gornju povrsinu lista, hlorofil iz hloroplasta prima energiju. Odmah zatim on predaje tu energiju drugim jedinjenjima i u daljim procesima stvara skrob Tako nastaje hrana..." Isto sam naucio da je skrob slozeni biljni secer. Tako da te ja u potpunosti razumem sta si hteo reci.

Ujedno ti hvala za formulu fotosinteze jer je nisam znao napamet. Dobro mi je dosla jer me je cerka pitala za formulu.. Znas kako je to... kad te nesto dete pita i ocekuje od tebe to sto mu treba.. :cry: Samo moram joj reci da zahvali "cika" Bobanu za formulu. :lol:
 
Eto dobro je da i neko ima koristi od svega ovoga pa makar to bila i nasa deca :)
Neznam ni ja formulu napamet, taman posla. Zato i postoje knjige. Kada bi takve stvari vadio iz glave onda bi se zabrinuo za svoje dusevno stanje :?

Ova zadnja definicija je ok gde se kaze da "u DALJIM procesima ..."
Jedna rec ali promeni smisao. Opet da ponovim to je bas ako cepidlacimo a to nam nije namera. Izmesati sve te stvari kod pisanja je vrlo lako jer se ti pojmovi bas ne koriste svakodnevno i ko ce bas da se koncentrise na sve to.
Ovo kazem tek da znas ako ja negde izletim sa pobrkanim stvarima da me ne zavitlavas puno. :D