GLINA u podlozi ?????

coa.

Member
18 Maj 2006
629
11
18
Akvarijum Centar, Zemun
Eto, koristim velika slova i pet upitnika u naslovu za nešto što me već drugo vreme zanima, jer imam nedoumice, i nadam se da će boban imati vremena da razreši očiglednu misteriju kada govorimo o upotrebi gline kao hranljivom (hranljivom?) dodatku u podlogu, za potrebe biljnih akvarijuma.

Može se videti po svim forumima da ljudi pitaju za efekat gline, a ono što je sigurno da je biljni akvaristi dosta koriste. Pitanje je da li je to opravdano i kolika je stvarni učinak gline?

Ono što je sigurno je da je 'glina' širok pojam i da postoje razne podele po nalazištu, hemijskom sastavu, vatrostalnosti sl.
Tako imamo primarna nalazišta (kaolini) i sekundarna.
Imamo keramičke i vatrostalne gline.
Udeo nekih jedinjenja u sastavu gline može prilično da varira.

Možemo reći da je zajedničko svim glinama to da u hemijski sastav najvećim delom ulaze oksidi aluminijuma i silicijuma, Al2O3 i SiO2 i gline obično sadrže u svom sastavu preko 90% ove okside. Ostalo su takođe oksidi: Fe2O3, te oksidi nekih alkalnih i zemnoalkalnih metala, K2O, Na2O, CaO, MgO... te oksid titana...

Nemam trenutno literaturu ispred sebe da dam hemijski sastav nekih tipova glinenih materijala po nalazištima u našoj zemlji, no to sada nije ni bitno za ovu temu.
Ilustracije radi ovo stoji na pakovanju jedne gline koja je u prodaji kod nas:
SiO2 ......68.05%
Al2O3.....25.15%
CaO........0.62%
Fe2O3.....1.7%
K2O........3.72%
MgO........0.68%
TiO2........1.09%.

Šta se dešava sa takvom glinom kada je stavimo u vodu/podlogu? Ona se, naravno govorimo o nepečenoj glini, raspada na fine frakcije. Da se glina ne bi raspadala onda to podrazumeva i visoke temperature, koje vezujemo za pojavu sinterovanja i to stapanje čestica može se dešavati u zavisnosti od vrste gline i na 800 kod ciglarskih pa do 1400 kod visoko vatrostalnih. To napominjem da se vidi šta za glinu znači pečenje, da ne bi neko došao u zabludu da može da ispeče glinu u rerni. Te temperature od ~200 C za glinu predstavljaju samo jedno jače sušenje i akvaristi to koriste da se glina ne bi odmah raspala, ako se naknadno ubacuje u podlogu. Naravno ona će se ubrzo raspasti na fine frakcije kao i da nije izlagana toj temperaturi.
Čitam često da akvaristi prave 'glinene kuglice'. što po meni nema nikakvu svrhu u smislu oblika i sl. kada se to ionako raspadne.

Elem, da se vratim na hemijski sastav i na okside koji ulaze u sastav glina i šta to može da znači za akvariste koji koriste glinu kao 'hranjivu' podlogu za bilje.
Pitanje je šta je od tih oksida rastvorno u vodi (ili bilo kog mogućeg konstituenta), što pomaže biljkama ????? (uzmimo da pH akvarijumske vode ne pada ispod ph=6)
I šta to god gline može da pomogne biljkama?

Akvaristi kažu ''glina je puna gvožđa''. Koliko neka glina ima gvožđa to možemo da vidimo po boji kada se ispeče, jer crvena boja koja se dobija vezana je za prisustvo Fe2O3. Ali kako biljke koriste tako vezano gvožđe u oksid?? Ili postoji prisutan oblik gvožđa odakle je to moguće?

Mnoga su pitanja... Ja sam obično kada sam se upuštao u takve teme minimalizovao uticaj gline, a sa druge strane sam nesiguran jer se glina masovno koristi, pa možda nisam u pravu, jer previđam neke stvari, pa ovde tražim i sva ta razjašnjenja.
 

boban

Osnivača sajta
Staff member
9 Avgust 2003
5,559
254
83
New Plymouth New Zealand
www.beke.co.nz
Mislim da si dobro konstatovao da je glina izuzetno siroki pojam i da nam to ime u osnovi nista ne kazuje sa stanovista sastava. To je u ustini i najveci problem jer mi unosom gline mozemo da unesemo i neke nezeljene stvari u akvarijum. To je u stvari lutrija.

Sto se tice tog razloga ili pitanje zasto glina onda odgovor bas lezi u prisustvu gvozdja i nekim drugim mikro elementima. Biljke bez gvozdja propadaju, to je dokazano. Glina nije niti moze da bude hranjiva podloga vec je samo izvor nekoliko potrebnih minerala za razvoj biljaka i pogodna je zato sto su ti elementi dostupni putem korena biljke.

Glina u akvarijumu se uvek stavi na dno i onda prekrije drugim slojem, recimo sljunkom, bas da se zastiti akvarijum od tog nepozeljnog mulja. Tako je dostupna korenu a biljka ce sama da uzima sta joj treba od svega ponudjenog ili prisutnog u glini.

Sa stanovista moderne akvaristike glina je prevazidjena i u osnovi se koristi samo kao jeftina podloga. Da li je bas masovno koriscena to je drugo pitanje. Svako ko se i malo bavi ozbiljnije sa biljkama koristi laterite a ne glinu. Mnogi akvaristi koriste termin "glina" za laterite pa i to moze malo da zbuni.

Ako pogleds prednosti i mane gline onda bi po mom miljenju mane preovladale i ja je ne bi koristio niti je koristim. Opet to je sve stvar gledanja i mozes da vidis da neki akvaristi koriste i povrsinsku zemju kao podlogu. Mana svega toga je bas u tom unosu svega i svacega sto mi ne mozemo da predvidimo. Danas kada postoje svi ti proizvodi za gajenje biljaka stvarno nema razloga da se kockamo sa glinom i sami sebi da pravimo probleme.
 

coa.

Member
18 Maj 2006
629
11
18
Akvarijum Centar, Zemun
U medjuvremenu, Brainman mi je pomenuo neki tekst od Alisije Benedikt koji je jos ranije procitao, koja govori o tome zasto stavlja glinu u podlogu. Tekst nismo uspeli da pronadjemo, mada to nije tolio bitno, jer mi je jedna stvar opet pustila crv sumnje.
Zena kaze da je funkcija gline privlacenje gvozdja u podlogu, bar je meni tako interpretirano. Zapravo to bi i trebalo da bude uloga gline, pre nego da se o njoj govori kao hranljivoj podlozi (!?)

Sada razmisljam ovako o tome. Ono sto je sigurno, bar sam tako ucio iz Tehnologije keramike, da cestice gline imaju negativno naelektrisanje. Radi se naravno o nepecenoj glini, pecenjem se to gubi.

Pitanje za Bobana je da li dozvoljava mogucnost pojave privlacenja cestica gline pozitivno naelektrisanog jona gvozdja Fe++ i vezivanja iz rastvora akvarijumske vode za cestice u podlozi, odakle ga koren biljke koristi. Drugo pitanje da li u tom slucaju mozemo govoriti o afinitetu tih cestica gline prema odredjenim jonima i dovoditi to u vezu sa atomskim tezinama ?
 

boban

Osnivača sajta
Staff member
9 Avgust 2003
5,559
254
83
New Plymouth New Zealand
www.beke.co.nz
Mislim da je funkcija gline vrlo jasna. Glina je pre svega dobra podloga u smislu pricvscivanja same biljke a druga vrlo vazna stvar je da je glina bogata gvozdjem koje je neophodno za rast biljaka. Ovaj drugi podatak je i presudan za upotrebu gline. Reci da mi koristimo glinu da bi privukla nesto malo gvozdja koje moze da bude u vodi u nekom rastvorljivom mu jedinjenju je po meni pomalo cudno.

Znas i sam da je glina smesa svega i svacega a ta tu dominiraju alumosilikati. Tu su vrlo verovatno zastupljene i male kolicine alkalnih i zemnoalkalnih alumosilikata. U jednoj takvoj mesavini svasta moze da se dogadja pod odredjenim uslovima.

Ovde pominjes Fe++, na sta konkretno mislis? Ako mislis na ferosulfat koji se koristi kao djubrivo tesko da glina moze da mazne gvozdje jonu sulfata. Sulfat ce da zameni gvozdje samo ako nadje nesto sto bi mu dalo vecu stabilnost, recimo natrijum.
Druga moguca jedinjenja su Fe(HC03)2, Fe(OH)3, Fe304 kao i Fe prisutno u organskoj materiji. Ova prva dva jedinjenja su dosta nestabilna i lako stupaju u reakciju i tu moze svasta da se desi ali vrlo verovatno da ce da se sve izdesava u samom vodenom rastvoru a ne u glini. Ali kako sam napomenuo na pocetku ako se u glini nalaze i alkalni i zemnoalkalni alumosilikata poznati nam kao zeoliti onda tu moze da se desi svasta. Onda tu ima i afiniteta itd. Opet zavisi sta je prisutno jer glina je u sustini opste zajednicko ime i ne daje nam podatak sta je tacno prisutno.