Jezero Malawi
- Thread starter Katana
- Započeto
Evo i sajta odakle sam skinuo slike: http://www.hull.ac.uk/cichlids/Malawi_Habitats_gallery.html ,tu imaju i informacije o Malawiju
Pa ja sam kao pokusao da napisem jedan tekst o Malawiju ali nisam bas zadovoljan. Evo pa procenite, malo mi je sturo i nedovrseno jer sam se smorio.
JEZERO MALAWI
Jezero Malawi se nalazi u istočnoj Africi i najjužnije je od tri jezera regiona doline velikog Afirčkog rascepa, kojem još pripadaju Tanganjika i Viktorija. Granice država Malawi, Tanzanije i Mozambika dele jezero na tri političko-teritorijalne regije. Odatle potiču i tri imena ovog jezera pošto ga u sve tri zemlje drugačije zovu: Malawi - Malawi, Niassa - Mozambik, Nyasa - Tanzanija. Najveći deo površine jezera pripada državi Malawi, a najgušće naseljena je obala na južnom delu, dok je srednje naseljeno na severu. Obala jezera Malawi je gušće naseljena od Tanganjike ali je slabije naseljena od obala Viktorije.
Prvi Evropljanin koji je otkrio jezero 1859. godine bio je britanski naučnik David Livingston. Ubrzo po otkriću Britanci su prisvojili najveći deo jezera i njegove okoline i oformili koloniju "Nyasaland". Nasuprot Britancima jugo-istočni deo (današnji Mozambik) bio je Portugalska kolonija, a severo-istočni deo pripadao je Nemačkoj. Iz istorije jezera, kao zanimljivost, vredi pomenuti da se na početku I svetskog rata odigrala jedna "pomorska" bitka tj. kada se Nyasaland-om pronela vest o početku rata 1914. jedan britanski brod potopio je u Nemačkim teritorijalnim vodama nemački brod. Posle oslobodjenja od kolonijalne vlasti Malawi i Tanzanija dugo nisu mogli da uspostave stalne granice, a trenutno su sporovi izmedju ove dve zemlje obustavljeni. Tanzanija prihvata granicu koja prolazi kroz sredinu jezera a Malawi granicu koja se prostire duž istočne obale.
Na listi najvećih jezera na zemlji Malawi se nalazi na devetom mestu dok je na trećem mestu po dubini sa maksimalnom dubinom 706 metara. Maksimalna dužina jezera je oko 560 km a širina oko 80 km. Prosečna dubina je 292 m
Procenjena starost jezera je nekoliko miliona godina, a nastalo je rasedanjem tla tj. istezanjem površine zemlje pri čemu je došlo do spuštanja tla. Kao posledica ovakvog nastanka jezera je česta smena strmih i blagih obala.
Zbog svoje izuzetno kvalitetne vode i velike zapremine (oko 7800 km³) jezero obuhvata skoro 7 % pijaće vode na planeti. Voda u jezeru je vrlo bistra i na nekim delovima, posebno na otvorenoj vodi, vidljivost prelazi i 20 metara. Zanimljivo je da Malawi ima jako mali protok vode, tačnije godišnji dotok je svega 0.4 % (oko 68 km³) zapremine jezera od čega samo 16 % istekne a ostatak ispari. Jedina reka kroz koju ističe voda iz Malawija je reka Shire. Obzirom da najveći deo dotoka napušta jezero isparavanjem, vrlo male promene u klimi mogu izazvati promene u nivou vode tj. poplave ili obustaviti isticanje vode iz jezera, što se u ranijim godinama i dešavalo. Mali protok vode uzrokuje da se voda jezeru jako slabo meša i pojavu vertikalne zonalnosti, koja je odredjena različitim temperaturama i gustinom vode. Prva zona (epilimnion) obuhvata deo od površine pa do dubine od 40-100 m. Za ovu zonu karakteristično je da je najtoplija, i da je bogata hranjivim materijama i kiseonikom. Druga zona (metalimnion) počinje od kraja prve zone i pruža se do dubine od 220 m. Ova zona je hladnija par stepeni i u okviru nje postoji vrlo izražena zonalnost u pogledu količine kiseonika i hranjivih materija, kao i povećanje gustine vode kako se povećava dubina. Najdublja zona (hypolimnion) prostire se od dubine 220 m do dna. Ovo je mrtva zona.Voda je veoma gusta i skoro da nema kiseonika, a velika je koncentracija azota, fosfora i silicijuma. Temperatura ovog sloja je konstantna i iznosi 22.5º C. Razmena izmedju nivoa je spora ali korisna za biljni i životinjski svet, pošto kada vode druge i treće zone, koje su bogate hranljivim materijama, dospeju do prve zone prosto izazovu eksploziju biljnog a samim tim i životinjskog sveta. Do ove pojave najčešće dolazi tokom sezone jugo-istočnih vetrova koje lokalno stanovništvo naziva Mwera.
JEZERO MALAWI
Jezero Malawi se nalazi u istočnoj Africi i najjužnije je od tri jezera regiona doline velikog Afirčkog rascepa, kojem još pripadaju Tanganjika i Viktorija. Granice država Malawi, Tanzanije i Mozambika dele jezero na tri političko-teritorijalne regije. Odatle potiču i tri imena ovog jezera pošto ga u sve tri zemlje drugačije zovu: Malawi - Malawi, Niassa - Mozambik, Nyasa - Tanzanija. Najveći deo površine jezera pripada državi Malawi, a najgušće naseljena je obala na južnom delu, dok je srednje naseljeno na severu. Obala jezera Malawi je gušće naseljena od Tanganjike ali je slabije naseljena od obala Viktorije.
Prvi Evropljanin koji je otkrio jezero 1859. godine bio je britanski naučnik David Livingston. Ubrzo po otkriću Britanci su prisvojili najveći deo jezera i njegove okoline i oformili koloniju "Nyasaland". Nasuprot Britancima jugo-istočni deo (današnji Mozambik) bio je Portugalska kolonija, a severo-istočni deo pripadao je Nemačkoj. Iz istorije jezera, kao zanimljivost, vredi pomenuti da se na početku I svetskog rata odigrala jedna "pomorska" bitka tj. kada se Nyasaland-om pronela vest o početku rata 1914. jedan britanski brod potopio je u Nemačkim teritorijalnim vodama nemački brod. Posle oslobodjenja od kolonijalne vlasti Malawi i Tanzanija dugo nisu mogli da uspostave stalne granice, a trenutno su sporovi izmedju ove dve zemlje obustavljeni. Tanzanija prihvata granicu koja prolazi kroz sredinu jezera a Malawi granicu koja se prostire duž istočne obale.
Na listi najvećih jezera na zemlji Malawi se nalazi na devetom mestu dok je na trećem mestu po dubini sa maksimalnom dubinom 706 metara. Maksimalna dužina jezera je oko 560 km a širina oko 80 km. Prosečna dubina je 292 m
Procenjena starost jezera je nekoliko miliona godina, a nastalo je rasedanjem tla tj. istezanjem površine zemlje pri čemu je došlo do spuštanja tla. Kao posledica ovakvog nastanka jezera je česta smena strmih i blagih obala.
Zbog svoje izuzetno kvalitetne vode i velike zapremine (oko 7800 km³) jezero obuhvata skoro 7 % pijaće vode na planeti. Voda u jezeru je vrlo bistra i na nekim delovima, posebno na otvorenoj vodi, vidljivost prelazi i 20 metara. Zanimljivo je da Malawi ima jako mali protok vode, tačnije godišnji dotok je svega 0.4 % (oko 68 km³) zapremine jezera od čega samo 16 % istekne a ostatak ispari. Jedina reka kroz koju ističe voda iz Malawija je reka Shire. Obzirom da najveći deo dotoka napušta jezero isparavanjem, vrlo male promene u klimi mogu izazvati promene u nivou vode tj. poplave ili obustaviti isticanje vode iz jezera, što se u ranijim godinama i dešavalo. Mali protok vode uzrokuje da se voda jezeru jako slabo meša i pojavu vertikalne zonalnosti, koja je odredjena različitim temperaturama i gustinom vode. Prva zona (epilimnion) obuhvata deo od površine pa do dubine od 40-100 m. Za ovu zonu karakteristično je da je najtoplija, i da je bogata hranjivim materijama i kiseonikom. Druga zona (metalimnion) počinje od kraja prve zone i pruža se do dubine od 220 m. Ova zona je hladnija par stepeni i u okviru nje postoji vrlo izražena zonalnost u pogledu količine kiseonika i hranjivih materija, kao i povećanje gustine vode kako se povećava dubina. Najdublja zona (hypolimnion) prostire se od dubine 220 m do dna. Ovo je mrtva zona.Voda je veoma gusta i skoro da nema kiseonika, a velika je koncentracija azota, fosfora i silicijuma. Temperatura ovog sloja je konstantna i iznosi 22.5º C. Razmena izmedju nivoa je spora ali korisna za biljni i životinjski svet, pošto kada vode druge i treće zone, koje su bogate hranljivim materijama, dospeju do prve zone prosto izazovu eksploziju biljnog a samim tim i životinjskog sveta. Do ove pojave najčešće dolazi tokom sezone jugo-istočnih vetrova koje lokalno stanovništvo naziva Mwera.
Ma odlican je tekst , nije predugacak a nije ni kratak znaci da nije suvoparan i nezanimljiv . 
Nego, primetio sam da u tekstu nije pomenut jedan veoma znacajan podatak a to je, karakateristike vode i neki njeni osnovni parametri (pH, kH dH ) koji nas akvariste najvise zanimaju.
U nekim literaturama mozemo naci veoma razlicite podatke i veoma zanimljive sto se tice ukupne tvrdoce vode. Na primer , naleto sam na podatak da je dH u nekim delovima Malawi jezera 3- 4 ! a dok je kH 5-7 i pH je 7.9-8.7 Ovo je podatak koji sam nasao i malo mi zvuci neverovatan ali je tako napisan.
Drugi podatak koji imam i koji mnogo vise uvazavam ( radi o autorima M. Bailey i G. Sanford) gde se kaze da je ukupna tvrdoca vode u Malawi jezeru 8-10 dH sa pH vrednosti izmedju 7.5-8 ). Mislim da je ovo jako bitno navesti kada opisujemo neko jezero ili bilo koju drugu vodu (reku , more i td.)
Eto toliko , ako neko ima jos tacnije i preciznije podatke neka napise, to moze i tekako koristiti za neke biotopske malawi akvarijume jer koliko znam ima dosta razlicitih biotopa u Malawi jezeru gde parametri koje sam naveo, ne podudaraju se.
ps.
ova tema je premestena iz foruma "Ichthyology" u forum "Neobavezna diskusija" (Fauna)
Nego, primetio sam da u tekstu nije pomenut jedan veoma znacajan podatak a to je, karakateristike vode i neki njeni osnovni parametri (pH, kH dH ) koji nas akvariste najvise zanimaju.
U nekim literaturama mozemo naci veoma razlicite podatke i veoma zanimljive sto se tice ukupne tvrdoce vode. Na primer , naleto sam na podatak da je dH u nekim delovima Malawi jezera 3- 4 ! a dok je kH 5-7 i pH je 7.9-8.7 Ovo je podatak koji sam nasao i malo mi zvuci neverovatan ali je tako napisan.
Drugi podatak koji imam i koji mnogo vise uvazavam ( radi o autorima M. Bailey i G. Sanford) gde se kaze da je ukupna tvrdoca vode u Malawi jezeru 8-10 dH sa pH vrednosti izmedju 7.5-8 ). Mislim da je ovo jako bitno navesti kada opisujemo neko jezero ili bilo koju drugu vodu (reku , more i td.)
Eto toliko , ako neko ima jos tacnije i preciznije podatke neka napise, to moze i tekako koristiti za neke biotopske malawi akvarijume jer koliko znam ima dosta razlicitih biotopa u Malawi jezeru gde parametri koje sam naveo, ne podudaraju se.
ps.
ova tema je premestena iz foruma "Ichthyology" u forum "Neobavezna diskusija" (Fauna)
Pa znas kako. Kada sam poceo da prikupljam neku osnovnu dokumentaciju o Malawiju odmah sam video da se podatci prilicno razlikuju od sajta do sajta, od teksta do teksta, pa cak i kod priznatih autora. Zbog toga nisam ni pisao opsirnije o vodi a narocito kad sam saznao o vertikalnoj slojevitosti i velikoj razlici u kvalitetu vode u tim slojevima. Pretpostavljam da iz ovoga prizilaze i toliko razliciti podaci o kvalitetu vode. Jos ne treba zanemariti i cinjenicu da je jezero Malawi jako veliko i da verovatno nije isti kvalitet vode u svim tackama u jezeru. Slican problem je i sa odredjivanjem starosti jezera. Procene starosti jezera idu od 1 - 20 miliona godina.
Tesko je doci do pravog podatka stoga je, jedino sto nam ostaje, da prihvatimo misljenje vecine.
Tesko je doci do pravog podatka stoga je, jedino sto nam ostaje, da prihvatimo misljenje vecine.
Sasvim se slazem sa Fauna,tekst je vrlo edukativan, narochito za mene koji najvishe od ciklida volim Malawijce s tim i jezero Malawi.:mrgreen:
''Lepo je biti akvarista, a najlepse je biti Malawijski akvarista.''
Ajmo svi na Malawi, da oslabimo zajeedno
Ajmo svi na Malawi, da oslabimo zajeedno
''Lepo je biti akvarista, a najlepse je biti Malawijski akvarista.''
Ajmo svi na Malawi, da oslabimo zajeedno
Potpis
Na Malawiju postoje dva naseljena ostrva Likoma i Chizumulu koja se nalaze par kilometara od Mozambika.
Oba ostrva su okruzena teritorijalnim vodama Mozambika ali pripadaju Malawiju.
Likoma je veche od dva ostrva i ima 9000 stanovnika,dok Chizumulu ima oko 4000 stanovnika.
Ostrva su kolonizovana od strane Engleza.
Do Likome se moze stichi Avionom iz Lilongwea(glavnog grada Malawija),a do Chizumulua samo iz luke u Nkhata zalivu.
Ekonomija Likome zasniva se na izvizu hrane.
Najopechatljivije na Chizumulu-u je katedrala u glavnom gradu ostrva koji je sagradjen od kamenja.
Ovako izgleda obala na Likomi:
Oba ostrva su okruzena teritorijalnim vodama Mozambika ali pripadaju Malawiju.
Likoma je veche od dva ostrva i ima 9000 stanovnika,dok Chizumulu ima oko 4000 stanovnika.
Ostrva su kolonizovana od strane Engleza.
Do Likome se moze stichi Avionom iz Lilongwea(glavnog grada Malawija),a do Chizumulua samo iz luke u Nkhata zalivu.
Ekonomija Likome zasniva se na izvizu hrane.
Najopechatljivije na Chizumulu-u je katedrala u glavnom gradu ostrva koji je sagradjen od kamenja.
Ovako izgleda obala na Likomi:
Attachments
:
