1. This site uses cookies. By continuing to use this site, you are agreeing to our use of cookies. Learn More.

Bube vodene, a korisne!

Diskusije u temi 'Tekstovi' započete od boban, 3 April 2012.

  1. boban

    boban Osnivača sajta Staff Member

    daphnia.jpg
    Nedavno me je neko pitao kako bi se u moglo stvoriti i održati kućno gajilište dafnija. Svakako ima više načina, no to me je pitanje potaklo da sa tavana skinem jedan sud koji sam koristio često za svoje raznovrsne akvarističke igrarije. U suštini, radi se o staklenoj posudi sa četiri odeljka ukupne zapremine od 10 litara. Svaki deo ima svoj poklopac i odušku. Ovo sam ćereslo stavio na jedan betonski ispust ispred prozora, što mi je kasnije omogućilo uvid u stanje kulture bez mnogo čučanja i sličnih muka. Ono što je važnije s obzirom da se radi o maloj zapremini je da prosečna dnevna osvetljenost traje nekih dva sata. Ostatak vremena provodi u senci.​

    Početnu grupu dafnija uzeo sam od brata. Nalio sud vodom iz akvarijuma, "nahranio" ga sprašenom lisnatom hranom čiji je osnovni sastojak spirulina. Istovremeno sam još jednu plastičnu bocu od 5 litara napunio vodom, dodao malo slame i stavio na sunce. Posle nekih desetak dana sam primetio da voda u sudu sa dafnijama nije "pozelenela" koliko sam se nadao, ali da se po staklu javljaju određene zelene alge. Zato sam dodao nekoliko barskih puževa sa idejom da će u borbi većeg broja algi za hranu, ovi puževi jedući one "učvršćene" pomeriti ravnotežu ka onima koje lebde u vodi i koje predstavljaju hranu dafnijama. Moj je utisak da se to i desilo, voda je postala zelenija, a broj račića se povećao. Međutim opsesivna priroda špjunskog posla ipak me je s vremena na vreme primorala da se dohvatim sunđera i obavim malo glancanja sa prednje strane. Pretpostavljam da je i ovo popravilo izglede račića da nešto klopaju. Takođe sam tu i tamo dodavao po malo sprašene lisnate hrane, više sa idejom da će to da pokrene infuzorije kao moguću hranu, nego da ću time udovoljiti dafnijama.​
    slide.jpg
    Kada je posle nekih 2-3 nedelje dostignuta gustina koja je meni izgledala kao odgovarajuća odlučio sam se na prvo prikupljanje. Iz dva odeljka sam izvukao pola zapremine i vodu procedio kroz mrežicu koju inače upotrebljavam za ispiranje artemije. Dobio sam otprilike dve kafene kašičice dafnije. Valja napomenuti da je reč o uslovno čistoj kulturi, jer nisam siguran da li gajim jednu ili više vrsta dafnija, kao i da je uz njih tu i jedan sitniji organizam drugačijeg ponašanja. No kako bilo, pokazalo se da je i ovaj neznanac ribicama sasvim ukusan. Nedostajuću vodu sam dopunio iz pripremeljene boce, a u nju dodao svežu vodu.​

    Fotografije koje su ovde postavljene u prilozima su načinjene jedan dan po prvom hranjenju. Istog dana sam odvojio novu količinu dafnije iz druga dva odeljka. Budući da trenutno imam samo dva akvarijuma sa nekih desetak tetri u jednom i toliko razbora u drugom, količine koje sam mogao da izdvojim su bile isuviše velike. Pre desetak dana zbog određenih radova morao sam da maknem sud sa dafnijom. Završio je na suncu. Za dva dana dafnija je skoro isčezla usled rasta temperature, dok je pomenuti neznanac potpuno zauzeo upražnjenu nišu. Uz sav trud u deset litara vode nisam uspeo da vidim više od dve male dafnije. Međutim budući da su one vrlo sklone partenogenezi ovo je bilo sasvim dovoljno za ponovno pokretanje kulture po vraćanju na staro mesto. Na osnovu ovoga predviđam dugu gurmansku jesen za stanovnike moja dva akvarijuma.​

    Nije teško, a vrlo je zanimljivo gledati male skakutavce od najmanjih do onih koji na leđima nose pun ranac jajašaca. Šta više poznato je da zelena voda smiruje, smanjuje agresiju među jedinkama i pokreće na razmišljanje.​

    Autor teksta: rogus
     

    Attached Files:

    Mojsinjski likes this.

Podeli Ovu Stranicu