Columnaris bolest

Fauna

Administrator
Staff member
15 Decembar 2003
3,424
46
48
Serbia
www.beke.co.nz
Kolumnaris je zarazna bakterioloska bolest veoma poznata u ribarstvu ali i u akvaristici, sto me je i navelo da nesto vise napisem o njoj.

Ova bolest moze da nanese velike stete u ribnjacima i otvorenim vodama, tako da mnoge zemlje ozbiljno shvataju ovaj problem. Pored nekih zemalja u Evropi, prisustvo kolumnarisa zabelezeno je i u nasim vodama, ali na svu srecu nemamo tako velike gubitke.
Za nas akvariste veoma je vazno da sto vise saznamo o toj bolesti, jer ova bolest je prisutna i u nasim akvarijumima. Primeceno je da pojedine vrste riba koje nemaju jako razvijenu krljust ili su bez krljusti, cesce oboljevaju ( guppy, platy, ksifo,...i dr.zivorotke, manje cat fish ribe...i td.. ) Posebno je izrazeno kod zivorotki i vrstama koje zive u tvrdjoj vodi sa visokom pH vrednoscu.

Ono sto je karakteristicno za njenu pojavu su promene na kozi i skrgama, koju izaziva pokretna gram-negativna bakterija Flexibacter columnaris velicine 0.5 - 0.7 x 4.8 mikrometra . Bakterija je prvi put je opisana 1922.( David) i nazvana Bacillus columnaris. Zatim je 1944. od strane Ordala i Ruckera , bakteriji je promenjen naziv Chondrococcus columnaris .Da bi Bergey 1974.godine, bakteriju oznacio pod danasnjim nazivom Flexibacter columnaris (sinonim od
Flavobacterium columnare).

Kolonije ovih bakterija obrazuju gomilice sa neravnim ivicama,narandzaste boje ili zuto-crvenkaste tako da na skrgama zarazenih riba, golim okom mozemo videti takvu boju. (Slika 1.)
Pored skrga ova bakterija napada i kozu u zavisnosti virulentnosti soja i ostecenja koze. Naime, ako je koza ostecena manji virulentni sojevi mogu da uticu ,dok na neostecenoj ne mogu. Ako je virulentni soj veliki , ostecenje koze nije potrebno riba dobija karakteristicne fleke (Slika 2.).
Ovde treba napomenuti da kod takvog ostecenja koze izazvanim Flexibacter columnaris, patomorfoloskim nalazom na povrsini ostecene koze moze se naci ova bakterija, dok u dubljem delu ostecene koze mogu biti i druge sekundarne bakterije.

Faktori koji mogu da uticu na pojavu kolumnarisa su sledeci:

- tvrda voda (ova bakterija duze zivi u takvoj vodi)
- visoka temperatura vode
- visoka pH vrednost vode
- prehranjivanje ribe i ostaci hrane na dnu (veca koncentracija ogranskih materija)
- riblja sluz (ribe mogu i ne moraju biti kliconose, ako su u vecem broju)

Borba protiv ove bolesti najdelotvornija je ako se preventivno deluje odnosno , uklanjaju pojedini faktori koji mogu da uticu na njenu pojavu. Znaci higijena u akvarijumskim uslovima gde je tvrda voda sa visokom pH vrednoscu ,mora da bude visokom nivou. Naravno da ne mozemo uvek izbeci pojavu kolumnarisa u tom slucaju lecenje se vrsi antibioticima.
Najcesce terapije koje se primenjuju su sa eritromicinom ( 10 mg na 100 gr tezine ribe) , dok ostale terapije sa drugim preparatima nisu imale veceg uspeha.


Napomena : Tema "Kolumnaris" premestena i spojenaca temom "Columnaris bolest" ali kako je ona ranije bila napisana automatski se postavlja na pocetak.
 

boban

Osnivača sajta
Staff member
9 Avgust 2003
5,471
208
63
New Plymouth New Zealand
www.beke.co.nz
U akvaristici kojom se mi bavimo ova bolest je poznata pod nazivom cotton wool i mouth fungus a jos je poznatija po tome sto zadaje velike glavobolje akvaristima pre svega radi svoje ucestalosti i zato nije na odmet da malo prodiskutujemo i o ovoj bolesti riba.

Pre svega ovde odmah treba reci da se tu neradi o nikakvim gljivicama vec o bakterijama bez obzira sto svojim izgledom neodoljivo podesca na gljivice kada se bolest razvije.
Ovu bolest izaziva bakterija Flexibacter columnaris koja spada u stapicaste bakterije. One su uglavnom precnika oko jednog mikrona ali mogu da dostignu duzinu i vise od sto mikrona pa nas sve to podseca na neku gljivicu.
Columnaris je pokretna bakterija i to se jasno vidi na cvrstoj i mokroj podlozi pod dovoljnim uvecanjem.

Manje interesantna stvar za nas je da postoje cetiri grupe columnaris bakterija sa svojim seroloskim (serological) karakteristikama i svaka grupa ima razlicito patogeno dejstvo ali to bas ne treba da nas brine jer su sve patogene za nase ribe. Pored toga postoje i mnoge linije (strains) ovih bakterija. Bakterija raste na temperaturi izmedju 4 i 35 ºC ali vrlo retko napada ribe ispod 10 ºC. Na temperaturi vecoj od 18 ºC moze da se razvija eksplozivno.

Ova bakterija je rasprostranjena svuge po svetu i sve ribe su podjednako podlozne ovoj bolesti. Bolest se javlja uglavnom u hronicnom ili sabakutnom obliku u nekim prirodnim uslovima dok u akvaristici gde se sve odvija u nekom malom prostoru moze da se pojavi i u akutnom obliku.

Nase ribe ako su u relativno dobroj zdravstvenoj kondiciji mogu uspesno da se bore protiv ovih bakterija. Do zaraze dolazi usled nekog ostecenja u smislu povrede, loseg fizickog stanja riba i sredine u kojoj se riba nalazi kao i usled lose ishrane. Ako izuzememo fizicke povrede riba onda se jednostavno namece da nam je akvarijum u losem stanju i tu treba da trazimo pravi uzrok razvoja ove bolesti.

Prvi pokazatelj ove bolesti je nastanak malih belih povrsina na telu ribe gde se jasno vidi zadebljanje na sluzi. To se uobicajeno prvo desi na vrhu glave, usnama, ivicama peraja itd. U slucaju da je u pitanju povreda onda se uocava na povredjenom mestu.
Kako sam vec naveo da se ova bolest javlja u akutnom i hronicnom obliku tako su i pokazatelji ove bolesti razliciti pa i to treba da se navede.
Kada je u pitanju akutni oblik onda se sve odvija neverovatnom brzinom i neretko se nadjmo u situaciji da nam preostaje samo da povadimo uginule ribe. Belicaste fleke po ribama mogu da se prosire u roku od nekoliko sati i tu onda nema leka. Ako akutni oblik nije tako munjevit onda treba da pod hitno pristupimo tretmanu riba i da barem pokusamo da spasemo manje zarazene ribe.

Hronicna forma je jednostavnija sa naseg aspekta i ona nam daje neko vreme u kome mi mozemo da prepoznamo bolest pa shodno tome i da postupimo mada nam ni to ne daje nikakvu garanciju za uspeh. Rana dijagnoza moze da se potvrdi pregledom uzorka a kada se bolest razvije onda sve to moze da se vidi bez nekih teskoca. U sustini sve je slicni kao i kod akutnog oblika samo sto se sve odvija mnogo sporije. I kod hronicnog oblika prvo se pojavljuje belilo negde na telu ribe koje se polako siri a kasnije kada se bakterija razvije i poraste mogu da se uoce i bela vlakna, nesto kao koncici koji podsecaju na gljivice. Neretko moze da se vidi, pogotovo kod guppy, kako je repni deo ribe pobeleo sto nedvosmisleno pokazuje da je ova bolest prisutna. Ipak i u ovoj nedvosmislenosti da se ogradim i da se pozovem na test kao jedino ispravno resenje u ranoj dijagnostici ove bolesti.


Lecenje obolelih riba je prica za sebe pa i o tome da nesto kazem. Kada je u pitanju akutni oblik onda su nam sanse minimalne pre svega usled nedostatka vremena i tada moze da se koristi antibiotik. Chloramphenicol je pogodan antibiotik i njega koristimo tako sto na svaki litar vode dodamo oko 40 mg antibiotika. Tretman treba da traje izmedju 10 i 20 sati. Ovde se jasno vidi zasto je akutni oblik tako poguban. U sustini ovde moze da se koristi bilo koji antibiotik koji deluje na gram negativne flexibacter bakterije. Mozda nije lose da se raspitamo i da na vreme napravimo malu kucnu apoteku, tek zlu ne trebalo.

Hronicni oblik ove bolesto nam daje vise vremena za delovanje pa tako imamo i veci izbor u borbi protiv ove stvarno napasne bolesti. Jedan lek koji se preporucuje je Furanace. Obicno se koristi kupatilo gde se doda oko 1.5 mg/l vode i riba se tretira oko jedan sat. Tretman se ponovi u periodu od tri dana. Ipak tu treba pogledati uputstvo proizvodjaca i postupiti shodno tome.
Oxytetracycline moze da se dodaje u hranu i on se dodaje oko 50 mg na 100 grama tezine ribe. Ovo je dosta komplikovano jer su nase ribe uglavnom sitne. Tu sada ima siroki spektar antibiotika i stvarno bi bilo tesko da se nabraja svaki koji moze da se koristi.
Pored antibiotika mi bi trebali da koristimo i akriflavin ili mnogo jaci preparat FMC. Ako upotrebljavamo FMC kao preparat onda treba da obratimo paznju da je tu u pitanju formalin koji je kancerogen pa kao takav i nije bas preporuciv za neku zatvorenu prostoriju gde mi provodimo vreme. To mi nikako nebi smeli da previdimo i da od jednog zla pravimo dva.


Sta treba posebno izdvojiti u kontroli ove bolesti? Pre svega pravilno odrzavanje akvarijuma. Preterani broj riba u akvarijumu je kao stvorena podloga za razvoj ove bolesti. Pravilna ishrana riba je isto tako nesto o cemu mi uvek treba da razmisljamo. Izbegavanje bilo kakvih predmeta u akvarijumu gde ribe mogu da se povrede i otvore put ovim bakterijama. Ovaj nabrajanje moze da se otegne a sve to moze da se kaze "pravilno rukovanje i odrzavanje akvarijuma".

Eto ukratko i o ovoj bolesti pa ako neko ima nesto da doda, neko svoje iskustvo neka se prikljuci diskusuji.
 

boban

Osnivača sajta
Staff member
9 Avgust 2003
5,471
208
63
New Plymouth New Zealand
www.beke.co.nz
Koliko je ova bolest napasna moze da se vidi na ovim slikama. Kasnije cu da postavim jos slika ove bolesti odakle ce moci da se vidi i drugi promeri kako ova bolest izgleda u stvarnosti.

Bakterije u ranoj fazi



Bakterije koje su vidljive kao mali koncici








 

StarChaser

Member
23 April 2005
319
0
16
Zemun
Sta drugo reci, osim: BRAVO Bobane!!!!
JOsh jedan tekst obogacen slikama, koji ce nas naoruzati kako treba za situaciju ako se budemo susreli sa ovom boleshcu. Ove slike kada se vide same linijice po ribi, konchasta faza bakterije, mnogima ce pomoci da na vreme odreaguju i spasu svoje ribice.
Na srecu, nisam imala suochenje sa ovom bolesti nikad, tako da nemam da dodam neshto iz lichnog iskustva.
 

Fauna

Administrator
Staff member
15 Decembar 2003
3,424
46
48
Serbia
www.beke.co.nz
Verovatno Bobane, nisi zapazio da je vec bilo reci o ovoj bolesti pa je tema mogla biti nastavljena... (iskreno i ja sam zaboravio da sam pisao o tome :oops: )

Mislim da i sada nije kasno da se spoji ,pa eto da to ucinim.... :wink:
 

jasenka

New Member
3 Septembar 2003
1,543
0
0
Zagreb
naravno, mene zanima (posto o morskim bolestima jako malo znam, a cula sam svega za tri vrste, da li je ta bolest i u moru ili je samo u slatkovodnom svijetu?

Napisano je da je bolest rasprostranjena svugdje po svijetu..pa zato pitam
 

prolaznik

New Member
20 Novembar 2010
8
0
1
Srbobran
poslednjih dana sam imao problem sa ovom bolescu ( drugi su mi rekli da je u pitanju Columnaris )
i preporucili su mi FMC ili Sera baktopur.
u prvom trenutku FMC nisam uspeo da nadjem ali Baktopur jesam i poceo sam tretman sa njim.
1. dan: 22 kapi ili 1 ml na 20 litara vode
2. dan: bez tretmana
3. dan: 22 kapi ili 1 ml na 20 litara vode
4.dan izmena vode 1/3

juce sam zavrsio sa tretmanom i zivorotke koje su pre tretmana Baktopurom uginjavale za vreme i posle tretmana nisu vise uginjavale i mislim da sam uspeo sa baktopurom to da resim ali dvodihalice ( borci i muzijaci i zenke pa i trichogasteri ) ,koji su uginjavali pre tretmana i dalje su nastavili da uginjavaju.

sta mislite vi?
da li je i dalje uginuce dvodihalica posledica ove bolesti ili treba da ponovim tretman sa Baktopurom?
juce sam uspeo da nadjem i FMC ali mi nesto oko doziranja nije jasno?

sastav: formaldehid, metilen plavi, melahitno zeleno
pise da se daje:
prvi i drugi dan 10ml na 50 l vode, treci dan 1/2 doze, cetvrti dan osveziti 1/2 akvarijuma

da li je ovo doziranje 10ml na 50 litara vode ok ili je malo previse?
da li smem sada nakon Baktopura da koristim FMC?
 

boban

Osnivača sajta
Staff member
9 Avgust 2003
5,471
208
63
New Plymouth New Zealand
www.beke.co.nz
Vidim da tako pise ali to onda nije FMC nego nesto drugo pod tim nazivom mada ima sve sastojke FMC-a.
Pored toga flasica je od 10 ml ako je to sto vidim zapremina iste pa ako imas akvarijum od 200 l treba ti 4 takve boce???
Bas mi je to cudno, nema sta tu da se doda.
Koristi taj CMF, sve je to manje vise isto, odradjuje isti posao :)